Joomla Free Template by FatCow Hosting

 

Вјековна жеља православних становника Пљеваља да имају своју градску цркву почела је да се остварује 1925. године, када је на иницијативу Црквеног одбора и окружног протојереја Сава Т. Вукојичића, почела градња храма на Раскрсници, на углу тадашњих улица Принца Ђорђа (садашња Тршова) и Грујичића сокака (садашња 1. децембра).

Око имена цркве није могло бити дилема. Света Преподобна мати Параскева у свијести Срба православаца била је већ дуго заштитница града. На овај дан 1912. године, српска и црногорска војска ослободиле су Пљевља од скоро петвјековног турског ропства. Такође, на исти празник 1918. године Пљевља су ослобођена од аустроугарске окупације.

Црква је изграђена искључиво добровољним прилозима. Главни мајстор био је Максим Бацковић. Освештана је 1927. године, на дан Св. Петке.

У току прводецембарске битке 1941. године, црква је била изузетно оштећена. Звоник је порушен а у пожару је страдао иконостас и велики број вриједних реликвија. На Бадњи дан 1942. године, свештеник Милан Крезовић је са малобројним вјерницима на згаришту храма налагао бадњаке.kraj

Током окупације Италијани су обновили црквени звоник у римокатоличком стилу који је остао такав наредних 60 година.

Послије завршетка Другог свјетског рата, уз помоћ вјерника, почела је детаљна обнова храма који је освештан на Васкрс 1951. године у присуству епископа будимљанско-полимског господина Макарија.

Црква Св. Петке била је деценијама потом препуштена искључиво на старање свештеницима и малобројним вјерницима што је довело до њеног израженог оронућа. Доградња још једног блока Гимназије у самој порти цркве значајно је нарушила њен првобитни амбијент и неповратно одузела простор за окупљање вјерника испред храма.

Средином деведесетих година јављају се прве иницијативе за обнову цркве Св. Петке, прије свега враћање звонику првобитног «осмоперног» кубета.

Доласком на мјесто епископа милешевског, Његовог преосвештенства господина Филарета, 1999. године, и протојереја ставрофора Стокана Ћирковића на мјесто архијерејског намјесника пљеваљског, потпуно се преображава духовни живот православних Срба у пљеваљском крају. Почиње обнова и изградња бројних манастира и цркава уз помоћ вјерника, локалних и републичких власти и привредних предузећа. У овим подухватима посебна пажња поклања се обнови цркве Св. Петке.

У љето 1999. године, у Пљевља долази Чудотворна икона Богородице Тројеручице из Хиландара, којој се у мимоходу поклања и од ње помоћ моли на хиљаде вјерника Пљеваља и околине.

Прослава Бадњег дана 2.000. године и свечана Академија поводом 2.000 година Хришћанства представљају прекретницу ка истинском повратку православних становника пљеваљског краја Српској православној цркви и вјери својих предака.

Паралелно са духовним препородом почиње и процват црквеног градитељства. Интензивно се ради на обнови манастира Св. Архангела Михаила у Ђурђевића Тари, почиње обнова манастира Довоља у селу Премћани, обнавља се манастир Дубочица у Отиловићима, црква на Сречању у Буковици и црква Св. Илије на Илином Брду.

Прослава Бадњег дана 2001. године на већ установљеном Тргу Патријарха Варнаве поред цркве Св. Петке прво је налагање бадњака изван црквене порте послије Другог свјетског рата. Тада је одлучено да се ова светковина и у будуће одржава на овом мјесту.

2001. године, уочи Савиндана, одржана је након деценија паузе, прва Светосавска Академија. Током исте године Школа вјеронауке при цркви Св. Петке окупља преко стотину ученика а почиње да се редовно емитује духовно-образовна емисија «Духовна лира» у програму «Радио Пљеваља. Број вјерника на богослужењима се повећава а свештеници при архијерејском намјесништву посјећују православне домове и у најудаљенијим селима Општине.

У исто вријеме интензивно се ради на реновирању манастира Свете Тројице, прекрива се манастирска црква, уређује порта и почиње санација великог и малог манастирског конака. На цркви Св. Петке врши се уређење ентеријера и обнова инсталација а започиње и израда пројекта уређења Трга патријарха Варнаве.

Почетак изградње Српског православног духовног центра «Св. Георгије» у пљеваљском насељу Гуке и цркве Св. Великомученика Прокопија на Шулима, током 2001. године, биће записано најсјајнијим словима у историји пљеваљског краја.

Завршетак реконструкције звоника на цркви Св. Петке обиљежено је 2002. године на дан храмовне славе, када је и по први пут након 60 година пљеваљским улицама прошла свечана Литија.

21.јула 2003. године, Њ.Вис. Преосв. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Њ.Преосв. епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и Њ. Преосв. Епископ милешевски Филарет освештали су цркву Св. Великомученика Прокопија на Шулима. Подухватом изградње прве цркве у пљеваљском крају послије 1927. године, руководио је доктор Момчило-Лале Станковић.kraj

20. септембра исте године Њ. Преосв. епископи Јоаникије и Филарет освештали су обновљени манастир Св. Архангела Михаила у Ђурђевића Тари, чијом је изградњом руководио доктор Јован Новосел.

Напоредо са овим пословима сво вријеме су текли радови на реновирању великог манастирског конака и припреме за отварање ризнице и библиотеке у малом конаку манастира Свете Тројице.

Празник Св Преподобне мати Параскеве, заштитнице Пљеваља, 2003. године, прослављен је у знаку потпуно обновљене цркве (новог крова и нове фасаде) и велике литије главном градском улицом.

Пљеваљски крај је током Двадесетог вијека изњедрио три велика духовника Српске православне цркве: Патријарха Варнаву (Петра) Росића, митрополита Михаила Шиљка и епископа Варнаву Настића. Сва тројица су мученички завршили овоземаљски живот страдајући за вјеру и отечество. Поред њих, Пљевља су завичај и великог броја свештенослужитеља који су оставили печат православља и укупне духовности у свом времену, многи од њих мученички окончавши живот.