Joomla Free Template by FatCow Hosting

 

Вријеме настанка Хусеин-пашине џамије није могуће потпуно прецизно одредити. Саграђена је највјероватније 1569. године као задужбина високог достојанственика у тадашњој турској управи Хусеин-паше Бољанића, који је поријеклом из села Бољанића, двадесетак километара од Пљеваља.

krajУ родбинским везама са чувеним и врло моћним везиром Мехмед-пашом Соколовићем и вјероватно под његовим патронатом, Хусеин-паша Бољанић је у другој половини XVI и почетком XVII вијека на царском двору у Цариграду направио изванредну каријеру. Између осталог је био намјесник у Мисиру (Египту) са титулом царског везира, намјесник Багдада, намјесник Херцеговачког санџака и намјесник Босанског Елајета. У складу са тадашњим турским обичајима, даровао је своме завичају џамију са свим пратећим објектима, шедрваном (чесмом), сахат-кулом, караван серајем, хамамом и базаром. Данас су поред џамије, још дјелимично очувани: лијепо израђен шедрван и сахат-кула.

Постоје мишљења да је Хусеин-пашина џамија грађена по плановима тада познатог мајстора Хајрудина који је пројектовао и Мостарски мост. У сваком случају иако невелика, џамија представља једну од најљепших и најскладнијих исламских богомоља на Балкану. Са својим 42 метра високим, витким минаретом, са неколико купола и двије слијепе, декоративне куполице, изванредно успјелим спољним и унутрашњим декорацијама, право је архитектонско ремек дјело високог склада и оригиналности. У џамији се чувају неки од најљепших исламских рукописа код нас, као и више вриједних старих књига, посебно познат Куран из XVI вијека, а цијела унутрашњост џамије је застрта старим, скупоцјеним мисирским теписима.kraj