Joomla Free Template by FatCow Hosting

 

На око 1,5 км сјеверно од града, налази се Манастир Света Тројица (у неким документима се помиње и као Врхобрезница). Највероватније је саграђен на остацима манастира из немањићког периода. Први писани помен “ Свете Тројице” потиче из 1537.године, када га је поменуо јеромонах Сава, први познати тројички преписивач.

Више пута обнављан и дограђиван, данашњи облик има од XVI вијека када је за вријеме игумана Висариона саграђена главна црква. Крајем истог вијека дозидана је припрата, дар монаха Георгија Поблаћанина, његовог сина Ананија и синовца, спахије Војина. И припрата и наос су живописани до краја XVI вијека. Живописање је обавио поп Страхиња из Будимља, угледан живописац који је осликао више цркава и манастира крајем XVI и почетком XVII вијека.

krajУ XVI, XVII па и XVIII вијеку манастир Света Тројица је био познат и као врло значајан преписивачки и књижевни центар. Више десетина рукописних књига настало је у “Светој Тројици” као дјела тројичких дијака (преписивача). Најзначајнији стваралац на овом пољу је чувени Гаврило Тројичанин који је између 1633 и 1651. преписао више књига од којих су најпознатије: Шестоднев Јована Егзарха, Козма Индикоплов, наставак Врхобрезничког Хронографа, више Псалтира и још неколико значајних књига. Истовремено са Гаврилом Тројичанином у манастиру је стварао илуминатор и иконописац Андрија Раичевић који је својим врло успјелим минијатурама украсио рукописе Шестоднев и Козма Индикоплов. За Раичевића се везује и неколико икона насталих половином XVII вијека.

У манастирској библиотеци се чувају и вриједне књиге на пергаменту и папиру из XIII и XIV вијека као и познати коректурни табаци Милешевске штампарије из 1557. године који спадају међу најстарије досад познате коректурне табаке. Ту су и 824 турска документа који се односе на сам манастир или на његова бројна имања. Нажалост неки од значајних рукописа насталих у “Светој Тројици” налазе се у иностраним музејима и архивима: у Прагу се налази дио Врхобрезничког хронографа (љетописа), као и један псалтир а у Русији у Санкт Петерсбургу познати Пљеваљски Служабник из XIV вијека.

krajМанастирска ризница, поред више драгоцјених предмета од сребра, злата и дрвета везаних за богослужење, садржи и вриједне старе тканине и црквени вез, окове за књиге, велики позлаћени путир Игумана Стефана; врло познат, изванредно израђен Кивот (Дарохранилица из 1576.), сребром окован “штап” Светог Саве... У њој се налазе и предмети изашли из радионице познатог златара XVI вијека Јована Хочанина (Фочанина). У манастиру се чувају врата и двије пјевнице рађене у ријеткој и јако скупој техници коштане интарзије.