Joomla Free Template by FatCow Hosting

 

Због свог, у прошлости важног стратешког положаја на раскршћу путева, историја древних Пљеваља је изразито бурна. О Брезници, односно о Пљевљима и касније Таслиџи је често писано. Још од средњег вијека походили су га многи путописци и оставили нам драгоцјена свједочења о самом граду, његовим становницима, архитектури и често о општим, привредним, културним и политичким приликама.

После Константина II Порфирогенита, византијског цара, који помиње град Дрезник (највјероватније Брезник) у држави Рашкој, у средњем вијеку о Пљевљима су писали Млечани, Дубровчани, Французи, Турци...

Млечанин, путописац Бенедето Рамберти, у XVI вијеку пише да су Пљевља у ствари античка Сапуа до које се долази старим римским путем из Требиња преко Фоче. Крајем XVI вијека кроз Пљевља је прошао и о њима писао Паоло Контарини, млетачки амбасадор у Цариграду. Тих година Пљевља помињу Французи Дифрен-Кане и Лескалопје. Лефевр, такође Француз, 1611. године пише о већој вароши са око 400 кућа, насељеној муслиманским и православним живљем. Интересантно је да Лефевр помиње и кафану у којој су га мјештани Таслиџе понудили кафом, коју је тада први пут пробао.

Праву оду Пљевљима, тадашњој Таслиџи, написао је 1667. године турски путописац и географ Евлија Челебија. Поред дивљења велелепности двора паше Селмановића и љепоти Хусеин-пашине xамије, Челебија пише о 700 кућа од тврдог материјала, виноградима и баштама, о десет махала (5 муслиманских и 5 хришћанских), о многим дућанима у пљеваљској чаршији, занатима и нарочито о пљеваљским пушкарима чувеним у то вријеме.

Руски конзул у Сарајеву, Александар Гиљфердинг, половином XIX вијека, 1857. године, приликом посјете Пљевљима биљежи да су Пљевља већа варош и велики занатско-трговачки центар у Херцеговини као и да је манастир “Света Тројица” центар духовног живота православних хришћана. Поред Свете Тројице Гиљфердинг је посјетио и манастир Архангела Михаила у Ðурђевића Тари и нашао га запуштеног и у рушевном стању.

1913. године, после ослобођења од Турака, Јефто Дедијер описујући Пљевља каже да је то најљепша, најуређенија и најчистија варош у Санџаку, у којој се поред оријенталних сусрећу и особине праве средњоевропске вароши.